Borovnica: Listovi puni insulina
Brojna istraživanja pokazala su da je ova voćka najbogatiji izvor antioksidanasa među 40 različitih vrsta voća i povrća. Za prestižnu "titulu" najzaslužniji su antocianini, supstance koje borovnicama daju i karakterističnu boju. Istraživanja su pokazala da borovnice usporavaju proces starenja, poboljšavaju funkciju vida i krvotok, zaustavljaju početne faze razvoja karcinoma... Plod ove biljke, koja u divljem obliku raste na umerenovlažnom zemljištu listopadnih bukovih šuma, sadrži organske kiseline, a posebno jabučnu i limunsku, šećer, pirokatehinske tanine, vitamine C i B, karotin, masna ulja, proteine...
Listovi su takođe vrlo lekoviti i predstavljaju pravu riznicu minerala kalijuma, natrijuma, mangana, hroma, gvožđa, bakra. U obilju sadrže i vitamin C, organske kiseline, saponine, šećer, tanine. Da bi bili delotvorni, listove treba brati u proleće dok biljka cveta, a plod tek kada je potpuno zreo. Osušene bobice, koje se suše u hladu ili u rerni na 40 stepeni, takođe su izuzetno lekovite. Sadrže brojne vredne sastojke, kao što je flobatanin, mešavinu raznih antocijanskih heterozida, invertni šećer, organske kiseline (jabučnu, limunsku i ćilibarnu), pektin, vitamin C, karotin...
Plodovi borovnice ravnomerno su zastupljeni u narodnoj, ali i u zvaničnoj medicini. Predstavljaju blagotvorno sredstvo u preventivi i terapiji avitaminoze i hipovitaminoze, kao i u lečenju neinfektivne dijareje kod dece. Poznato je i njihovo dijetetsko delovanje. Bez obzira za šta da se koriste, plodove je najbolje uzimati u svežem stanju ili kao sok.
Borovnice su prijatnog, nakiselo-slatkog i malo oporog ukusa. Međutim, ne treba zaboraviti da se od ove modrocrne, okrugle, sočne bobice, prave i ukusni i kvalitetni sirupi, džemovi, kompoti... Jedino što im nedostaje nakon kuvanja je vitamin C. Sok je najbolji za ispiranje grla, dok marmelada rashlađuje bolnu vrelinu upaljenih usta i ždrela. Iz zrelih plodova spravlja se i poseban ekstrakt, od kojeg se prave dražeje za jačanje vida.
S obzirom na to da je ovaj lek za većinu preskup, kao alternativa može da se uzima čist, neprevreo sok od borovnice. U istu svrhu može da se napravi i kompot od osušenih zrelih plodova.
Listovi su odličan kardiotonik, diuretik, a koriste se i za lečenje bubrega i bešike. Obavezni su i u biljnim mešavinama za lečenje šećerne bolesti. U narodnoj medicini lekovitost listova ističu do te mere, da ih nazivaju "biljnim insulinom". Koriste se i kod poremećaja rada organa za varenje, odnosno povraćanja, dijareje, želudačnih grčeva, kašlja...
Priprema napitka dobija se jednostavnim prelivanjem listova vrelom vodom. Međutim, pri korišćenju treba biti oprezan, jer pri dugotrajnoj upotrebi ili predoziranju, može doći do hroničnog trovanja koje iziskuje ozbiljnu terapiju. U svakom slučaju, imajući na umu da je borovnica višestruko zdrava, trebalo bi je što češće koristiti u ishrani.
Sirup
Za pripremu sirupa potrebno je borovnice prebrati, oprati, odstraniti im peteljke, staviti ih u đevđir, zatim ih izgnječiti i ostaviti preko noći na hladnom mestu da odstoje. Sutradan izgnječene borovnice propasirati i procediti kroz čisto tanko platno ili višestruko savijenu gazu.
Dobijeni sok sipati u čistu šerpu, zagrejati do ključanja i zatim dodati šećer. Na svaki litar soka ide jedan kilogram šećera. Mešavinu soka i šećera vratiti da ponovo provri, a u toku kuvanja skidati penu koja se stvara na površini. Skuvani sirup sipati još dok je vruć u pripremljene flaše, a zatim ih zatvoriti dvostrukim celofanom.
Antikancerogeni sastojak
Sastojak pterostilben, nađen u borovnicama, mogao bi da bude delotvoran u sprečavanju raka debelog creva, ističu naučnici Univerziteta Rutgers u Nju Džersiju i Ministarstva poljoprivrede SAD. Sastojak je moćan antioksidans, od kojeg bi mogle da se proizvedu pilule sa manje štetnih efekata u odnosu na pojedine komercijalne lekove namenjene sprečavanju ove zloćudne bolesti, izjavio je profesor dr Bandar Redi, rukovodilac istraživačkog tima sa Odeljenja za hemijsku biologiju Univerziteta u Nju Džersiju. Eksperimenti su pokazali da pterostilben smanjuje umnožavanje ćelija debelog creva i blokira gene odgovorne za upalne procese. Inače, to su dva glavna faktora rizika za nastanak raka debelog creva, ističe dr Redi.
b92.net
