Zeleni zidovi
Danas su živice, kao i razne zelene skulpture ponovo u modi. Izbor biljaka za zelene ograde je zaista veliki. Sama primena je vrlo raznolika. Zelene ograde smo podelili: prema nameni, načinu sadnje, obliku, visini i prema vrsti. Po NAMENI živice mogu biti zaštitne i dekorativne. ZAŠTITNE živice štite od nepoželjnih pogleda, sunca, vetra, prašine, izduvnih gasova, buke; sprečavaju prodor divljači, stoke i raznih štetočina. Ove živice treba da ispune i estetsku funkciju. DEKORATIVNE živice mogu biti ZELENE (četinari, visoki i zimzeleni lišćari) i CVETNE (listopadno šiblje, cvetne puzavice). Dekorativne živice treba da imaju i zaštitnu ulogu. Po NAČINU SADnjE živice mogu biti jednoredne, dvoredne i višeredne. JEDNOREDNE se najčešće podižu od četinara, lišćara i cvetnog šiblja. Biljke se sade na razmak 0,5 – 1 m. Za DVOREDNE živice koriste se mlade biljke ligustruma, berberisa, evonimusa, hibiskusa…Biljke se obično sade u kanale, cik-cak, na rastojanju od 30 cm. Za 1m2 treba 7 biljaka.Ovakve ograde, uz redovno održavanje, brzo ispunjavaju svoju funkciju. VIŠEREDNE živice rade se od jedne ili više vrsta i to obično u vetrozaštitne i snegozaštitne namene.
Po OBLIKU živice se dele na slobodno rastuće i oblikovane. SLOBODNO RASTUĆE se podižu od prirodno oblikovanih četinara (stubasta i smaragdna tuja, kleka – nebeska raketa, stubasta tisa, pačempresi), niskih lišćara, ili cvetnog šiblja (suručica, vajgela, hibiskus). OBLIKOVANE živice se formiraju od vrsta koje dobro podnose orezivanje i brzo se regenerišu. U narodu poznate kao ŽIVE OGRADE. njihov oblik (poprečni presek) može biti različit (trapezast, trougaoni, ovalan…), ali se obavezno OD OSNOVE MORAJU SUŽAVATI KA VRHU. Po visini mogu biti VISOKE živice, ili zeleni zidovi (preko 2 m), POLUVISOKE (0,5-2 m) i NISKE živice ili bordure (ispod pola metra). Živice se mogu formirati od jedne, dve, ili više vrsta. JEDNOVRSNE su najčešće. DVOVRSNE se mogu kombinovati po dužini i širini. Raspored biljaka po širini može biti ujednačen (1:1), ili ritmički (3:5 ili 3:1:5 ili 2:4 itd.). VIŠEVRSNE živice formiraju se obično za vetrozaštitne ili snegozaštitne pojaseve.
Prenijeto sa www.garden.rs
Po OBLIKU živice se dele na slobodno rastuće i oblikovane. SLOBODNO RASTUĆE se podižu od prirodno oblikovanih četinara (stubasta i smaragdna tuja, kleka – nebeska raketa, stubasta tisa, pačempresi), niskih lišćara, ili cvetnog šiblja (suručica, vajgela, hibiskus). OBLIKOVANE živice se formiraju od vrsta koje dobro podnose orezivanje i brzo se regenerišu. U narodu poznate kao ŽIVE OGRADE. njihov oblik (poprečni presek) može biti različit (trapezast, trougaoni, ovalan…), ali se obavezno OD OSNOVE MORAJU SUŽAVATI KA VRHU. Po visini mogu biti VISOKE živice, ili zeleni zidovi (preko 2 m), POLUVISOKE (0,5-2 m) i NISKE živice ili bordure (ispod pola metra). Živice se mogu formirati od jedne, dve, ili više vrsta. JEDNOVRSNE su najčešće. DVOVRSNE se mogu kombinovati po dužini i širini. Raspored biljaka po širini može biti ujednačen (1:1), ili ritmički (3:5 ili 3:1:5 ili 2:4 itd.). VIŠEVRSNE živice formiraju se obično za vetrozaštitne ili snegozaštitne pojaseve.
Prenijeto sa www.garden.rs