Njega bašte krajem ljeta

Biljke cvetnice

Većina biljaka u cvetnim lejama i saksijama su imale fazu cvetanja u avgustu i sada polako počinju ponovo. Petunije možete podstaći da iznova počnu da rastu i samim tim da oforme nove pupoljke tako što ćete ih orezati. Pružanje hranljivih materija sada je još važnije kako bi one kasnije bujno cvetale i rasle. Ovaj period je izuzetno važan: Dok ste bili na odmoru, vaše biljke nisu dobijale tečno đubrivo. Čak su se i dugoročna đubriva istrošila do sada, mada bi teoretski trebalo bez problema da traju do septembra ili oktobra. Zašto? Hranljive materije iz đubriva se oslobađaju brže nego što je to planirano usled toplog i vlažnog vremena i samim tim biljke su brže iskoristile đubrivo. Nedostatak hranljivih materija ćete prepoznati ukoliko biljka ne procveta, kao i po listovima neobične zelene boje koji su obično praćeni požutelim listovima na donjim granama, čak i na biljkama koje nisu preterano suve. Redovna upotreba tečnog đubriva služi kao mera prve pomoći a takođe ga možete kombinovati sa čvrstim đubrivom. Kada letnji cvetovi više nisu dovoljno privlačni da biste se i dalje brinuli o njima, možete ih zameniti biljkama koje cvetaju kasno u leto/jesen: Vresak, gaulterija, visoko žbunje, hrizanteme, trave, gencijani, itd. pružaju širok izbor ideja kako biste mogli da ukrasite okolinu kuće.

Opalo voće

Ispod drveta jabuke sada možete videti opalo voće. Dosta toga možete uraditi sa njim. Voće koje je skoro sazrelo možete iskoristiti u kuhinji ako uklonite oštećene delove. Voće koje ne možete iskoristiti treba da sakupite i bacite a najbolje je izmešati ga sa organskim otpadom. Ako ga stavite na kompostnu gomilu, privući ćete ose. Jabuke koje su pojeli crvi u sebi takođe kriju male larve leptira, kao što su larve zimskih moljaca, koje provode zimu ispod površine zemlje. Na proleće ženke se kreću ka cvetu jabuke kako bi zarazile plodove za predstojeću godinu. Kako larve, a potom i lutke, ne bi provele zimu u vašoj kompostnoj gomili, bolje je da opalo voće bacite zajedno sa organskim otpadom. Kao alternativu možete iskopati rupu dubine dva ašova i zakopati voće. Nakon berbe proverite drvo šljive i dženarike kako biste se uverili da ste uklonili preostalo trulo voće. Može da sadrži hiljade spora gljivica, čime se voće opet može zaraziti naredne godine.

Kućice za ptice

Sezona parenja baštenskih ptica je prošla tako da je sada pravo vreme da sklonite stara gnezda iz kućica za ptice. Tako ćete ukloniti parazite koji bi tu najradije proveli zimu i na proleće nastavili da se razmnožavaju. Stara gnezda iz drveća i ukrasnog žbunja bi takođe trebalo da sklonite jer se novi stanovnici u njih neće useliti. Dok budete čistili kućice za ptice, potrudite se da ne dirate one u kojima su se nastanili puhovi. Na zaštićenim mestima možete okačiti kućice za slepe miševe tako da večernji slepi miš i mali potkovičar mogu da pronađu utočište za predstojeće zimske dane.

Travnjaci

Takođe je došlo vreme da se pozabavite travnjacima. Kako bi preživeli zimu, treba da koristite posebno jesenje đubrivo čiji hranljivi sastojci u sebi sadrže dodatne količine azota i kalijuma. Đubrivo je osmišljeno tako da se azot jako sporo otpušta kako se ne bi razblažio za vreme vlažnih zimskih dana jer onda ne bi bio ni od kakve koristi. Upravo iz tog razloga ne bi trebalo da koristite prolećno ili letnje đubrivo za gajenje biljaka tokom jeseni ili zime. Trava lakše podnosi jake mrazeve zahvaljujući kalijumu iz đubriva a zahvaljujući sporom ispuštanju azota travnjak će lakše procvetati kada dođe proleće. Đubrivo često sadrži i gvožđe s kojim trava postaje lepa i zelena i ostaje takva. Da biste naneli jesenje đubrivo na travnjak, najbolje je da izaberete suvo vreme neposredno pred kišu kako bi kasnije sprala đubrivo direktno do korenja.

Leje sa povrćem

Pre odlaska na odmor iz leje sa povrćem ste ubrali što je više plodova bilo moguće tako da ništa nije ostalo da truli dok niste bili tu. Zbog toga je jako važno da iskoristite ostatak leta i ranu jesen kako biste zasadili sveže povrće i zeljaste biljke. Još ima vremena da posejete biljke kao što su boražina, vrtni kres i mirođija a uz njih i povrće kao što je spanać, loboda, rotkvice, matovilac i zelena salata. Ostale biljke, kao što su keleraba, endivija, jesenja i zimska zelena salata takođe mogu da se zasade u leje, ali ne kao seme već kao što su i kupljene, u obliku sadnica.

Cveće iz lukovica

Međutim, najlepši deo posla u bašti je definitivno sađenje cveća iz lukovica. Malene braon lukovice predstavljaju nagoveštaj cveća za nadolazeće proleće. Kada kupujete lukovice, potrudite se da kupite što veće jer će kasnije bolje cvetati. Što su lukovice jeftinije, utoliko su manje. Ako imate problem sa poljskim miševima, što je čest slučaj u selima i seoskim područjima, lukovice je najbolje prekriti zaštitnom folijom kako ih štetočine ne bi pojele. U suprotnom, poljski miševi će dobiti besplatnu zimsku gozbu. Pravilo za dubinu sađenja lukovica (mereno od vrha, ne od osnove): Lukovice se sade na dubini koja je dva puta veća od njihove visine. Ako lukovice sadite u saksijama umesto u lejama takođe možete da se pridržavate „sendvič“ metode i smestite različite vrste jednu iznad druge u slojevima, npr. narcis stavite na dno, iznad njega lale, pa onda zumbule i na kraju opet idu zimske lukovice. Ako uskladite vreme cvetanja različitih vrsta cveća (pratite uputstva koja smo vam dali), pojedinačni slojevi će cvetati jedan posle drugog i stvoriće vatromet boja u vašoj bašti. Osim toga, period cvetanja može dugo trajati ukoliko postupak sađenja samo jedne vrste lukovice ponovite dva do četiri puta sa razmakom od deset do četrnaest dana.

 gardena.com

Popularni postovi