Održavajte vodene površine u Vašoj bašti i u jesen
To je naročito očigledno na jesen. Lišće opada sa drveća ili ih vetar nanosi na površinu vode, a lišće sa žbunja i grana, koje su se nekada elegantno savijale nad vodom, počinje da vene i upada u jezero. Međutim, jesenje kiše dosta često spiraju zemlju i osušenu travu u baštenska jezerca. Ako nešto odmah ne preduzmete, svo baštensko smeće će na jesen naći svoj put – doduše prirodnim putem – do vodene površine u vašoj bašti, što može imati fatalne posledice. Sve što sada truli u vodi je dva puta opasnije. Pre svega, truljenje baštenskog smeća u vodi proizvodi gasove za razlaganje, koji, kada se rastvore, mogu ugroziti ribe ako kasnija razmena gasova iz vode i u njoj ne bude moguća zbog ledenog prekrivača na površini jezerceta. Ostaci trulih biljaka takođe ispuštaju višak hranljivih materija u vodu jezera, što je štetno za kvalitet vode u jezeru. Ovi ostaci hranljivih materija će u predstojećoj godini biti hrana za alge.
Dakle, najvažnije pravilo za vodene površine u baštama jeste kako sprečiti biljke i hranljive materije da upadaju u vodu. Da biste u tome uspeli, postavite zaštitnu mrežu za lišće preko jezerca i potoka i tako ćete zadržati veće komade. Orežite biljke koje se nalaze po obodu jezera da biste sprečili da uvelo lišće upadne u vodu. Makaze sa produženom drškom su veoma pogodne za ovo jer možete s lakoćom da isečete biljke koje se nalaze dalje od obale, a da se ne pokvasite. Mreže za čišćenje jezera sa dugom drškom se takođe mogu koristiti za pronalaženje i uklanjanje biljaka koje su upale u jezero.
Šuplje stabljike žbunja i trava možete ostaviti na biljkama osim u slučaju da postoji rizik da upadnu u vodu nošeni vetrom ili snegom. Insekti koji nastanjuju baštu vole da provode zimu u njima. Isecite ove stabljike tek sredinom/krajem marta i ostavite ih negde u bašti do kraja aprila kako bi ih insekti ponovo napustili. Preostale stabljike će izgledati lepo i na jesen i na zimu kada su u potpunosti izrasle ili prekrivene snežnim prekrivačem – pogotovo ako tokom ovih tamnih godišnjih doba budu efektno osvetljene (baštenskim svetlima).
Ispumpavanje taloga i nataloženog uvelog lišća i granja pomoću pumpe za mulj ima mali trenutni efekat. Ribe i prirodni stanovnici jezerca vole zimu da provedu zavučeni u mulj. Da biste obezbedili, već pomenutu, neophodnu razmenu gasova, baštensko jezerce bi trebalo da bude otvoreno na nekoliko mesta ako se koristi uređaj za zaštitu od mraza. Takođe bi trebalo da obratite pažnju na to da dovoljno žbunja, trske i vlati trave štrči kroz led. Ispod ledenog prekrivača oni imaju kontakt sa vodom i omogućavaju razmenu gasova kroz njih bez obzira na led.
Potrebno je samo da uklonite ribu iz plitkih jezerca i da im omogućite da prezime u akvarijumu u slučaju da postoji mogućnost da se ribnjak u potpunosti zaledi (u nastavku teksta možete pronaći potrebne mere). Uklonite lokvanje i ostale vodene biljke iz jezerca zbog rizika da se jezero zaledi i stavite ih u kofu sa vodom kako bi ostale na hladnom mestu bez mraza. To važi i za baštenske pumpe za vodu ako nisu preduboke za led (80 cm dubine je dovoljno za naš region; u regijama sa blažom klimom obično je 60 cm dubine sasvim dovoljno). Pravo vreme za uklanjanje pumpi i sistema za filtriranje je vreme kada temperatura vode prestane da redovno iznosi 12 stepeni. To je kritična temperatura ispod koje bakterije u jezeru obično prestaju da funkcionišu i samim tim prestaju da uklanjaju višak hranljivih materija iz vode. Međutim, ako imate površinsku pumpu – crpnu pumpu – trebalo bi da pumpu koja njom upravlja ostavite priključenu sve do kraja jeseni dok rizik od upadanja ostataka biljaka u jezero ne nestane.
gardena.com
