Bašta i jesen - lista obaveza koje trebate uraditi:

Jesen je stigla, pre se smrkava i večeri postaju hladnije. Zima se brzo približava. Čemu onda vlasnici bašti mogu da se raduju na jesen? Pripremama za zimu, naravno!

Sadnja i presađivanje

Jesen je veoma dobro vreme za presađivanje jer zemlja sadrži dovoljno vlage zahvaljujući čestim pljuskovima. Tlo je još uvek toplo od leta i jeseni, pa biljke imaju dovoljno vremena da se priviknu na novi položaj i da formiraju novo korenje.

Takođe, mirne savesti u jesen mogu da se sade i nove biljke. Ovo je poslednja prilika da se pre zime unese malo boja u baštu. Za ruže, na primer, jesenji period, pre prvih mrazeva, je idealno vreme za sadnju.

Sadnja lukovica

Lukovice mogu da se sade u jesen tako da njihovo cveće isklija iz zemlje u pravo vreme na proleće da vas obraduje sjajem svojih boja. Najvažnije je izabrati pravu lokaciju ako želite da vesnici proleća cvetaju i rastu. Na proleće im odgovara sveža, vlažna zemlja, ali tokom leta – u fazi odmora – odgovara im suvo i propusno zemljište. Lukovice bi trebalo postaviti u zemlju na dubini koja je bar dvostruko ili trostruko veća od njihove visine. GARDENA alatka za sadnju lukovica vam olakšava pravljenje dovoljno velike i duboke rupe. Potom postavite lukovice u zemlju sa vrhom okrenutim nagore, prekrijete ih zemljom koja je ostala u alatki za sadnju i utisnete.

Orezivanje višegodišnjih biljaka, grmova i žbunja

Kada žbunje požuti i njihove stabljike se saviju nadole ili počnu da propadaju, vreme je da ih orežete. To se dešava jer se sok biljke povlači nazad u koren. Ako se ne obrežu, mogle bi da propadnu.

Grmovi i žbunje mogu da se obrežu do približno četvrtine prvobitne veličine. To, međutim, zavisi od vrste grma ili žbuna. Više informacija možete da nađete na etiketama biljaka ili u lokalnom garden centru.

Orezivanje žive ograde

Živa ograda treba da se obreže poslednji put u jesen kako bi se sprečilo propadanje u slučaju nakupljanja vlage. Orezujte samo listopadne žive ograde, a da pri tom ne napravite rupe u njima jer se one neće popuniti tokom zime i živa ograda će izgledati ogoljeno. Svo lišće koje ostane na živoj ogradi treba ukloniti jer će onemogućiti da živa ograda dobije dovoljno svežeg vazduha i sunca, što bi moglo dovesti do truljenja.

Travnjaci

Vlaga, niske temperature i malo sunca tokom zime utiču na travnjak. Zbog toga travnjacima treba nega pre nego što počne hladna sezona. Kada lišće opadne u jesen, treba ga redovno uklanjati sa travnjaka. Lišće koje ostane na travnjaku zaklanja svetlost i prouzrokuje pojavu suvih, smeđih fleka i razvoj mahovine. Travnjak treba pokositi poslednji put početkom novembra. Trava ne bi trebalo da bude kraća od 5 cm pošto duža trava može bolje da iskoristi manje sunčeve svetlosti. Na ovaj način će travnjak biti otporniji na korov i mahovinu.

  Preporučljiva je i upotreba jesenjih đubriva. Jesenje đubrivo obično ima nizak sadržaj azota, a visok nivo kalijuma. Povišena količina kalijuma jača travu i njenu otpornost na mraz. Tradicionalna đubriva za travnjake ne treba koristiti u jesen jer ona sadrže visoku količinu azota i doprinose bržem rastu trave, što je čini osetljivijom na mraz.

Naravno, postoje i drugi manji poslovi koje treba uraditi pre prvog mraza:

leje, ruže i druge biljke koje su osetljive na mraz treba pokriti šibljem ili lišćem ili ih treba obmotati najlonom ili sl.

Iskopajte letnje lukovice, kao što su dalije, i uskladištite ih u kutijama u podrumu, u koje može da dopre vazduh.

Unesite saksije sa biljkama u kuću ili ih premestite na zaštićeno mesto.

Isključite dotok vode i ispraznite slavine tako da zaleđena voda ne napravi štetu.

Razmontirajte pumpe za jezerce i ako je potrebno instalirajte pumpu protiv stvaranja leda.

Kada dođe zima, baštovani mogu da predahnu od posla. Ali pazite: uskoro će biti vreme da se ponovo prione na posao!

gardena.com

Popularni postovi